Mnogo puta sam već pisala da za svaki naš lep i važan momenat u životu zaslužan je upravo Saturn, samim tim ne možemo ga svrstati u nešto potpuno loše, što ne možemo uraditi ni sa drugim planetama jer Astrologija ne funkcioniše po principu dualizma.
Najčešće pitanje u vezi Saturna jeste način kako ga prevazići ili izbeći njegov uticaj. Moj odgovor je uvek isti, da je to nemoguće, jer da nije tako, to bi značilo da pobedjujemo sudbinu, odnosno život (a takve mogućnosti, u ovom svetu su pružene zaista retkim).
U tradicionalnoj Astrologiji Saturn će uvek predstavljati malefika, baš zato što na sudbinu ne utičemo direktno, ali možemo menjati našu percepciju i doživljaj onog što nam se dešava, pa samim tim dobijamo priliku da promenom vidjenja nekih stvari, stvorimo nešto bolje i kvalitetnije nego što smo imali, što praktično znači da svaka "loša" okolnost pruža novu opciju za uspeh, ali ne možemo preskakati korake, jer ono kroz čega moramo proći nosi iskustvo koje nam je neophodno da bi napredovali dalje.
Jedno vezuje drugo i sve je smisleno povezano, kao što se sve dogadja u savršenom trenutku, onda kada i treba.
Saturn je nepobediv jer on predstavlja vreme, proces sazrevanja.
U današnje vreme teme spiritualnog razvoja, duhovnog rada na sebi predstavljaju imperativ, potencirajući na taj način stav da svako može dosegnuti odredjene visine.
Iz ugla astrologije, svako od nas ima mogućnost da udje u te vode, ali isto tako i potencijal koliko može postići, jer nisu nam mogućnosti iste, kao ni početna tačka odakle krećemo.
Prosvetljenje je reč koja se često koristi kada su ove teme u pitanju, a u velikoj meri je pogrešno interpretirana, jer to predstavlja trenutak kada dublje razumemo smisao života i naše uloge u njemu.
Prosvetljenje neće doneti super moći, niti ćemo uspeti da zaustavimo ili vratimo vreme, ali nam se pruža pomoć da spoznajom shvatimo kojim putem treba da idemo.
Biti duhovan jednako je biti ispravan, što i jeste osnovno saturnovo pravilo, iako u praktičnom smislu to nije lagano, jer to bi značilo da u svakom trenutku reagujemo adekvatno, da već imamo razvijeno razumevanje o uzroku i posledici.
Reagovati adekvatno ne znači i biti dobar i plemenit prema svakom i svemu, jer u ovom životu smo tu da učimo i na svojim i tudjim greškama, kroz iskustva koja stavljaju na iskušenja, pa odbiti, reći ne, izgovoriti istinu nekad predstavlja bol za nekog drugog, ali i on isto tako uči i možda baš ta bolna istina za njega predstavlja najvažniju lekciju.
Biti ispravan je i boriti se za sebe i svoj stav, ne napasti prvi, ali znati odbraniti se.
Ljubav je uzvišeno osećanje, ali ljubav nije ljubav ako je ne iskazujemo u potpunosti iskreno i iz Duše, pa je nekad ipak najuzvišeniji izbor ostati sam, ako drugom ne možemo pružiti najdublja osećanja.
Najpozitivniji potencijal Saturna živimo ako se pridržavamo klasičnih pravila.
Ne počinjemo nešto što nećemo završiti i u čega nećemo sebe dati 100%. Poštujemo drugog, njegove stavove, izbore, način života, ne mešamo se ako pre toga nismo zamoljeni za pomoć, ne namećemo svoju volju, ne pokušavamo druge da menjamo.
Ne osećamo ljubomoru, zavist, bes, osvetu jer to su niski porivi, destruktivni koji imaju efekat bumeranga, i uvek nam se vraćaju.
Za razvijanje duhovnosti potrebno je više od jednog života, mnogo iskustava kroz koja treba proći, shvatiti suštinu i na kraju primeniti naučeno.
Nije dovoljno pročitati self help knjige, proći kurseve, seminare, spiritualne seanse.
Do duhovnosti dolazimo potpuno sami, kroz životno iskustvo, na način Saturna, što uvek predstavlja najteži put, iako njegova pravila teoretski deluju vrlo jednostavno, ali u svemu tome postoji jedna prepreka, a to je ego.
Ljudi koji su duhovno visoko razvijeni imaju utišan ego i vode se čistim osećajem.
Imaju drugačiji sistem vrednosti od većine i žive svoju ulogu u potpunosti.
Prvi korak ka ličnom oslobodjenju je prihvatanje onog ko smo, našeg okruženja, genetike, mogućnosti koje imamo, odnosno startne pozicije koju nam pruža blisko okruženje u kome smo rodjeni.
Uloga žrtve je uvek korak u nazad na ovom putu, jer to predstavlja odbacivanje i negiranje svega što nam je dato.
Razvijanje duhovnosti počinje onog trenutka kada razumemo osnovna pravila i kada odlučimo da ih primenjujemo u svemu u životu.
Svi smo grešni, zato i jesmo u ovom materijalnom svetu, kako bi naučili na svojim greškama i odbacili materijalno zarad pravih vrednosti.
Svako od nas ima svoj lični duhovni potencijal, neko je tek na početku, neko veoma razvijen, ali zajedničko za sve nas jeste unutrašnja potreba da se vodimo svojom misijom, što je najvažniji zadatak u ovom životu.
Svako udaljavanje sa puta je potvrda da ne živimo na autentičan način, da smo daleko od lične istine.
Kada sebi postavite pitanje šta vas najviše čini srećnima, šta vas najviše ispunjava I inspiriše, odgovor na to daje smer kuda treba da se krećete.
Нема коментара:
Постави коментар