Merkur se približava Neptunu, što dovodi do jačanja tog magičnog osećaja da smo na snažan način vezani ili da želimo sa nekim to da ostvarimo.
Nasuprot tome, Mesec u Škorpionu budi onog crva sumnje, sa najčešćim i klasičnim pitanjem da li je to ono što toliko čekamo, da li je to zaista to.
Ova pitanja su toliko na neki način postala izlizana, da se već gubi prava smisao istih.
Šta je to što toliko očekujemo od drugih, koji ideal gajimo tolike godine, za čim tragamo?
I kad bolje pogledamo, odnosno kada zaista razumemo, sve se ipak vrti oko toga šta NAMA treba, apsolutno gubeći iz vida da je za ljubav (kakvu god, pravu, pogrešnu i bilo koju drugu) potrebno dvoje, odnosno balans izmedju želja/potreba i jednog i drugog partnera.
Poslednjih godina sa porastom self help tehnika, raznih motivacionih govornika, spiritualnih putovanja, uz sve to je stiglo promovisanje i veličanje ega, na sve načine, a najlakše je progurati takvu priču kroz veoma čestu rečenicu, da moramo da volimo sebe i da smo sebi prioritet, što je u normalnim granicama apsolutno okej, ali ako govorimo o ljubavnim neuspesima koje smo doživeli i koje ćemo doživljavati, ipak mislim da je self momenat jedan od konkretnih razloga za to.
Ono što kroz rad sa ljudima mogu da primetim jeste gubitak želje da se za neki odnos borimo, kao da je nestao trud, vera u zajedništvo, u partnerstvo u pravom smislu te reči.
Lako se odustaje, ljudi kao da gube veru u ljubav, ili je možda nisu ni imali, pa na već prvim preprekama odustaju.
Astrološki, kroz položaj Venere analiziramo kako volimo, šta želimo, a koliko pružamo.
Venera svoj najjači položaj ima u Ribama, to je za nju najuzvišenije mesto, ali ovde ne govorimo o fizičkoj ljubavi i ovozemaljskim osećajima zadovoljstva i strasti.
Možemo reći da je zaljubljenost u domenu ove Venere, ali onog trenutka kada to prestane, kao da naglo padamo na zemlju, suočavajući se sa realnošću da je neko u stvari potpuno drugačiji u odnosu na našu dotadašnju percepciju njegove prirode.
Da li je "kriv" taj neko ili smo mi previše poleteli? Nije ni važno, jer je ključno ono što dolazi nakon skidanja ružičastih naočara, jer ako volimo, onda volimo kompletno, u paketu, i nečije vrline i mane.
Ne pokušavamo da menjamo druge jer to ne vodi nikuda, možemo samo da menjamo sebe i da na taj način radimo na kvalitetu veze (što isto važi i za onog drugog) jer tada dolazimo do balansa potreba i želja i do tog savršenog funkcionisanja.
Na žalost, u glavnom nemamo vremena da čekamo da se to desi, pa tražimo instant promene, ne shvatamo da je za sve potrebno vreme (Saturn).
Ako govorimo o savršenoj sinastriji/uporednom horoskopu (što je jedno od čestih pitanja), odgovor je jednostavan- tako nešto ne postoji😁, iz razloga što se dvoje ljudi spajaju u odredjenom trenutku, kako bi rasli zajedno, sazrevali i učili, da bi se zajedno suočavali sa životnim preprekama, sve do odredjene tačke, odnosno do momenta prekretnice, kada zajedno treba da predju na viši nivo ili da krenu odvojenim putevima.
Ko je za nas pravi uvek će pokazati vreme, a astrologija nam pomaže da se što bolje uklopimo i lakše prevazidjemo zajedničke zadatke koji su nam dati.
Saturn koliko god nije "ljubavna" planeta, toliko je u stvari faktor opstanka svake veze, pa ako već govorimo o uporednim horoskopima, neophodno je da imaju kontakte Saturna sa Venerom, Mesecom ili vladarom 7. kuće, jer to daje šansu ljubavi, da traje i da se gradi.
Razlika od onih horoskopa koji to nemaju jeste padanje nakon zaljubljenosti i neminovan kraj i pre samog početka.
Dan zaljubljenih je u februaru u periodu znaka Vodolije, kada je tranzitno Sunce već prešlo 21° ovog znaka što predstavlja egzaltaciju Neptuna, koji je opet odredjenom pričom vezan za Veneru u Ribama koju sam spominjala.
Neptun je ta magija, čar, osećaj jake vezanosti za drugog, ali ljubav iz Neptunovog i Venerinog ugla je potpuno drugačija.
Ona je prava, bezuslovna, potpuno vanvremenska, bez objektivnih/životnih prepreka, jednostavno je neuništiva.
Ona je energija, ali je nemoguća da se na visokom i svakodnevnom nivou živi, da bi je dosegli, moramo raditi na svojoj svesti i dosadašnjim uverenjima, jer ljubav nije posedovanje, nije kontrola drugog, nije nametanje ličnih potreba.
Retki su oni koji će sebe u nekom odnosu pružiti apsolutno, uvek tu postoji neka zadrška, strah od gubitka, jer dozvoljavamo da nas neka prethodna loša iskustva blokiraju.
Emotivno zreli ljudi su oni koji će razlike shvatiti kao zajedničku snagu, mogućnost dopunjavanja, neće sputavati drugog, jer znaju da pružanje prostora drugoj osobi predstavlja razvoj nečije individualnosti i sreće.
Neptun ne poznaje ljubomoru, za njega je to strano i vrlo opterećujuće, ako je ljubav zaista bezuslovna, ona nosi poverenje kao osnovni stub na kome se gradi sve ostalo.
Ako se pitamo da li smo u odnosu koji je za nas pravi, onda je odgovor vrlo jednostavan.
Ako smo spremni da drugom pružimo apsolutnu podršku da on bude najbolja verzija sebe, pa i po cenu da nešto moramo da pustimo, onda smo zaista srećni, jer zaista volimo.
Нема коментара:
Постави коментар